Čaj od podbela

Podbel, poznat i kao „Filius ante patrem“ (sin pre oca) u rimsko doba zbog svoje karakteristične osobine, oduvek je bio čuvar zdravlja disajnih puteva. Ova neobična biljka često se prepoznaje po svojim žutim cvetovima slatkastog mirisa, koji podsećaju na med. Cvetovi se hrabro otvaraju na stabljikama obraslim srebrnastim dlačicama, znatno pre nego što listovi obogate biljku svojom prisutnošću.

Rasprostranjen širom Evrope, zapadne Azije i severne Afrike, podbel je dobio svoju reputaciju kao stanovnik različitih kontinenata. Listovi podbela su obično srebrnasto maljavi i nazubljeni, prilegli uz tlo, dok je koren dobro razvijen i ima mnogo podzemnih izdanaka. Ova izuzetna biljka najbolje uspeva na glinenim i peskovitim zemljištima i često se može naći duž obala reka.

Podbel kao lek

Kada je reč o lekovitim svojstvima, cvetne glavice podbela, koje se beru pre nego što cvet procveta su uz listove najvažniji. Oni sadrže brojne korisne materije kao što su sluzi, tanini, flavonoidi, triterpeni, gorki seskviterpenoid tusilagon, etarsko ulje (posebno bogato beta bisabolenom), inulin, pirolizidinski alkaloidi, fitosteroli i različite minerale poput kalijuma, natrijuma i magnezijuma. Listovi podbela koji rastu na sunčanim staništima smatraju se najkvalitetnijim i najbogatijim lekovitim sastojcima.

Već iz antičkog doba, podbel se koristi za lečenje različitih plućnih bolesti. Koristi se kako za prevenciju tako i kao sredstvo koje ubrzava izlečenje, a često je bio prva linija odbrane u početnim stadijumima tuberkuloze. Lekoviti sastojci podstiču razređivanje bronhijalnog sekreta, pružajući olakšanje kod promuklosti, upale grla, bronhitisa i bronhijalne astme. Zbog ovih osobina, podbel je često nezaobilazan sastojak čajeva za pluća.

Osim plućnih bolesti, podbel se koristi u različitim oblastima narodne medicine. Preporučuje se za ublažavanje glavobolje, za umirenje bolova u uhu kapanjem svežeg soka, a samleveni sveži listovi se mešaju sa mašću i koriste kod bolnih vena. Kupka od čaja od podbela može olakšati tegobe kod otečenih nogu, a pušenje listova preporučuje se kod astme i plućnih bolesti.

Podbel takođe nudi dodatni bonus u obliku visokog sadržaja vitamina C, pa se sveži listovi mogu dodati sezonskim salatama radi dodatnog nutritivnog udara.

Važno je napomenuti da, kao i oman, podbel pripada porodici biljaka Asteracee, koja može izazvati alergijske reakcije kod osetljivih osoba. Takođe, sadržaj pirolizidinskih alkaloida predstavlja ograničenje za upotrebu, pa je važno poštovati preporučene doze i ograničenja. U nekim evropskim zemljama, upotreba podbela je zabranjena zbog visokog sadržaja ovih štetnih materija. Međutim, u zemljama gde je upotreba dozvoljena, čajevi sa dozvoljenim sadržajem pirolizidinskih alkaloida su bezbedni kada se koriste u skladu sa uputstvima.

Najnovija istraživanja iz Kine takođe sugerišu da ekstrakti podbela imaju antioksidativna, antimikrobna i protivupalna svojstva. Ova otkrića ukazuju na potencijalne beneficije u tretmanima neurovegetativnih bolesti i kao podrška regulaciji nivoa šećera kod dijabetesa tipa 2, uz dodatne antikoagulantne efekte koji mogu pomoći u prevenciji srčanih bolesti.

Uz toliko blagotvornih osobina, podbel se dokazao kao prava blagodat prirodne medicine, pružajući širok spektar koristi za zdravlje.