Posna hrana: kompletan vodič kroz posnu ishranu i posne namirnice

Posna hrana u pravoslavnoj tradiciji zasniva se na jednostavnoj ideji: tokom posta iz ishrane se izbacuju sve namirnice životinjskog porekla, dok se fokus pomera na biljne i prirodne izvore energije. Ipak, kada se spustiš na teren svakodnevne kupovine, brzo shvatiš da pravila nisu uvek toliko jednostavna, jer neke namirnice su uvek bez dileme posne, neke su „na granici“, dok pojedine deluju neutralno, a zapravo nisu dozvoljene u postu.

Najčistiji oblik posne hrane čine prirodne biljne namirnice koje ne sadrže baš ništa životinjsko. To je svet voća, povrća, žitarica, mahunarki, orašastih plodova, semenki i biljnih ulja. Takve namirnice ne stvaraju nikakvu dilemu i predstavljaju osnovu svakog posnog jelovnika, od jednostavnih kaša, preko variva i salata, pa sve do tradicionalnih srpskih posnih jela. U ovaj krug spada i med, koji je potpuno prihvaćen u posnoj ishrani i predstavlja prirodan izvor šećera i energije.

Mnogo više nedoumica nastaje kod savremene, industrijske hrane. Danas je suštinski teško „na oko“ proceniti šta je posno, a šta nije, jer se mlečni proteini, jaja ili životinjske masti mogu kriti na mestima gde ih ne očekujemo. Margarin, na primer, može biti potpuno biljni i savršeno postan, ali isto tako može sadržati surutku ili mlečne proteine. Isto važi i za čokolade, keksove, gotova peciva, kore za pitu, pa čak i za začine, instant supe ili musli mešavine. Ova kategorija hrana je „uslovno posna“: postaje dozvoljena samo ako deklaracija jasno potvrđuje da ne sadrži mleko, jaja ili bilo šta životinjsko. Zbog toga se tokom posta više nego inače isplati obratiti pažnju na sitna slova na pakovanju.

S druge strane, postoje namirnice koje nas lako mogu prevariti svojom „neutralnom“ pojavom. Kroasan bez punjenja može izgledati posno, ali gotovo uvek sadrži puter. Hleb iz pekare često na prvi pogled deluje sasvim običan, ali u testu može imati mleko, jogurt ili poboljšivače životinjskog porekla. Mnoge grickalice, začini iz kesice ili testenine sadrže sastojke koji ih automatski čine mrsnim, iako to ne bismo ni pretpostavili. Ove namirnice nisu posne, ne zato što imaju meso, već zato što u njima postoje skriveni mlečni proizvodi ili jaja tj. sastojci koji se muste potpuno isključuju tokom posta.

U samoj suštini, posna ishrana se najlakše razume kada se sagleda šta je suprotno od nje. Sve što potiče od životinja ili sadrži njihove sastojke automatski izlazi iz okvira posnog jelovnika. Meso u svim oblicima nije dozvoljeno. Isto važi i za sve mlečne proizvode, od sira i pavlake do putera i jogurta, kao i za jaja i proizvode u kojima se jaja kriju kao sastojak. Maslac, pavlake, krem sirevi ili mileram takođe su potpuno isključeni. Čak i takozvani „biljni sirevi“ umeju da sadrže mlečne proteine, pa ni oni ne mogu automatski da se ubroje u posnu hranu.