Koji su kvaliteti veganskog doručka?

Još osamdesetih u svetu je postala popularna knjiga „Vitki a zdravi“ Harvija Dajmonda, a u njoj i rečenica: „Dajte detetu  jabuku i malog zeca i ako pojede zeca a igra se sa jabukom, kupiću vam  novog  mercedesa“.

Po toj knjizi, koja se zasnivala na naučnim činjenicama o fiziološkim procesima u organizmu, kao i po brojnim zadovoljnim praktikantima, od 4 ujutru/noću do 12 u podne u organizmu se odvija intenzivni proces detoksikacije (on se, naravno, odvija i tokom preostalog vremena).

Za doručak ništa, ili – voće

U tom periodu, a to bi bio period doručka po klasičnoj podeli na obroke, našem organizmu treba omogućiti što lakše oslobađanje od otrova, odnosno samo mu ne treba smetati u tome i on će to veoma dobro uraditi. Jedan od načina je da ili ništa ne unosimo od hrane, ako želimo apsolutnu detoksikaciju, ili, ako već jedemo da to bude što lakše svarljiva hrana.

Tako se u knjizi navodi, a i opšte je poznata stvar, da je najsvarljivija hrana voće. Zašto? Voće se sastoji od mnogo vode i rastvorenih osnovnih elemenata hranljivih sastojaka. Umesto složenih proteina, koji se teško vare, i moraju da se rastavljaju na peptide, pa na aminokiseline, tu u najvećem procentu već imamo slobodne aminokiseline. Umesto složenih ugljenih hidrata – skroba, tu su najprostiji šećeri fruktoza (voćni) i glukoza (grožđani) šećer. Masti gotovo da i nema i nalaze se u najsvarljivijem obliku. A vlakna su uglavnom meka, lako svarljiva.

Još bolje je doručkovati ceđene sokove

Što znači, od buđenja do 11-12 sati pre podne, voće se koristilo tih 80-ih, najpre kod poznatih ličnosti, koje su imale svog ličnog nutricionistu, jer se znalo da to donosi najbolje rezulate po zdravlje i povišen nivo energije i najbolji put ka dugovečnosti.

Zajedno sa voćem, još od slavnog dr Normana Volkera, koji je živeo 118 godina, koristili su se još svarljiviji – ceđeni sokovi od voća i povrća.

Ovde su vlakna potpuno razbijena i većinom odstranjena, pa je varenje još lakše. Povrće inače ima malo tvrđa vlakna nego voće, ali se u sokovnicima taj problem otklanja. Ovde konzument dobija samo čiste osnovne nutrijente u koncentrisanom obliku, ali potpuno rastvorenim u nektaru. Piće Bogova, reklo bi se :). Ovakvi sokovi su toliko nabijeni hranljivim sastojcima da služe kao prva i najbolja varijanta za lečenje i isceljenje, pa se i koriste, počev od najpoznatijih i nauspešnijih poznatih metoda po Brojsu, Ginteru i po dr Gersonu, ali i u drugim tretmanima.

A zeleni kašasti doručak?

Zatim, tu je i jedan noviji trend, zvani – zeleni kašasti sokovi. „Zelena revolucija“, koja je nastupila omasovljavanjem ovog postupka, pokrenula je nezaustavljivi talas zdravlja u masovnoj populaciji. Sve više ljudi je čulo za smutije, kod nas i smutije (eng. Smoothy). Bodi-bilderi ali opet i javne ličnosti, odavno ih koriste, a veliki doprinos je dala i jedna Ruskinja iz SAD – Viktorija Boutenko.

Naime, sa specijalnim blenderima, koji mute sadržaj velikom snagom, dobijamo sokove, napitke, mleka, šejkove – od različitih namirnica. Konkretno, zeleni kašasti sok se dobija od zelenog lisnatog povrća u kombinaciji sa nekim voćem, tek da bi bilo ukusnije. Pa u zavisnosti od ukusa, ko voli slađe napitke dodaje slatko voće, na primer moje omiljene banane, ili ako neko voli kiselije, dodaje kiselo voće.
Ovde sečiva blendera potpuno razbijaju čvrsta vlakna povrća, i ako se veoma brzo vrte prave emulziju, glatku tečnost po kojoj su i dobili ime smoothy – glatki. Ovakav napitak organizam vrlo lako usvaja.

Još jedan plus za „brze“ zelene smutije

Pošto je u zelenom lisnatom povrću obilje minerala, vitamina, aminokiselina, a malo kalorija, u sve više gojaznoj populaciji to je još jedan plus za zelene smutije.

Na internetu se sada vrte popularni recepti za smutije. Pa svako traži koji mu odgovara.
Ako se smuti napravi gust, sa mnogo zeleniša, i još doda neko kalorično voće, onda stvarno dobijamo veoma hranljiv obrok, koji sada treba prilagoditi trenutnim mogućnostima varenja i uslovima života. Pa nekome odgovaraju veći obroci, a nekome manji, a češći.

Sa dobrim, veoma gustim smutijem, cele zapremine većeg blendera, može se zadovoljiti osnovna minimalna potreba za kalorijama i hranljivim materijama kod osoba koje žele da smršaju…
Ako se ponove nekoliko puta na dan, onda se već i ozbiljniji zahtevi, čak i kod muškaraca koji se bave težim fizičkim aktivnostima, mogu zadovoljiti.

Ipak, kod veoma teških fizičkih aktivnosti se preporučuju ili mnogo češće konzumiranje nego klasično, ili se dodaje i „mleko“ dobijeno od semenki ili orašastog voća kada govorimo o presnoj hrani ili od soje ili žitarica.
Tako da smo dobili pravu brzu, ali zdravu hranu – healthy fast food, ili pravi zdraviji doručak.