Close
Posna hrana danas više nije samo obaveza tokom posta, jer je postala način da telo na kratko predahne, da se ishrana pročisti i da se vratimo jednostavnijim, prirodnijim namirnicama. U vremenu kada nam je frižider prepun industrijske hrane, povratak osnovama deluje osvežavajuće: voće, povrće, žitarice, mahunarke, kvalitetna ulja i jednostavni recepti koji bez velike filozofije pružaju energiju i lakoću.
Ipak, posna ishrana u Srbiji ima jednu posebnost koju malo ko spominje: granica između zdrave posne hrane i industrijske zamene često je veoma tanka. Zato je važno razumeti šta je zaista posno, kako birati namirnice, na šta paziti u deklaracijama i kako složiti tanjir koji je i nutritivno jak i zaista posan, a ne samo „marketinški“ tako predstavljen.
Ovaj vodič nastao je da ti uštedi vreme, otkloni dileme i ponudi najvažnije informacije kroz jasne, praktične i proverene savete. Bilo da postiš, želiš lakšu ishranu ili jednostavno tražiš inspiraciju za zdravije obroke, ovde ćeš pronaći sve, od osnovnih pravila, preko lista namirnica, do konkretnih jelovnika i recepata.
Posna hrana u pravoslavnoj tradiciji zasniva se na jednostavnoj ideji: tokom posta iz ishrane se izbacuju sve namirnice životinjskog porekla, dok se fokus pomera na biljne i prirodne izvore energije. Ipak, kada se spustiš na teren svakodnevne kupovine, brzo shvatiš da pravila nisu uvek toliko jednostavna, jer neke namirnice su uvek bez dileme posne, neke su „na granici“, dok pojedine deluju neutralno, a zapravo nisu dozvoljene u postu.
Najčistiji oblik posne hrane čine prirodne biljne namirnice koje ne sadrže baš ništa životinjsko. To je svet voća, povrća, žitarica, mahunarki, orašastih plodova, semenki i biljnih ulja. Takve namirnice ne stvaraju nikakvu dilemu i predstavljaju osnovu svakog posnog jelovnika, od jednostavnih kaša, preko variva i salata, pa sve do tradicionalnih srpskih posnih jela. U ovaj krug spada i med, koji je potpuno prihvaćen u posnoj ishrani i predstavlja prirodan izvor šećera i energije.
Mnogo više nedoumica nastaje kod savremene, industrijske hrane. Danas je suštinski teško „na oko“ proceniti šta je posno, a šta nije, jer se mlečni proteini, jaja ili životinjske masti mogu kriti na mestima gde ih ne očekujemo. Margarin, na primer, može biti potpuno biljni i savršeno postan, ali isto tako može sadržati surutku ili mlečne proteine. Isto važi i za čokolade, keksove, gotova peciva, kore za pitu, pa čak i za začine, instant supe ili musli mešavine. Ova kategorija hrana je „uslovno posna“: postaje dozvoljena samo ako deklaracija jasno potvrđuje da ne sadrži mleko, jaja ili bilo šta životinjsko. Zbog toga se tokom posta više nego inače isplati obratiti pažnju na sitna slova na pakovanju.
S druge strane, postoje namirnice koje nas lako mogu prevariti svojom „neutralnom“ pojavom. Kroasan bez punjenja može izgledati posno, ali gotovo uvek sadrži puter. Hleb iz pekare često na prvi pogled deluje sasvim običan, ali u testu može imati mleko, jogurt ili poboljšivače životinjskog porekla. Mnoge grickalice, začini iz kesice ili testenine sadrže sastojke koji ih automatski čine mrsnim, iako to ne bismo ni pretpostavili. Ove namirnice nisu posne, ne zato što imaju meso, već zato što u njima postoje skriveni mlečni proizvodi ili jaja tj. sastojci koji se muste potpuno isključuju tokom posta.
U samoj suštini, posna ishrana se najlakše razume kada se sagleda šta je suprotno od nje. Sve što potiče od životinja ili sadrži njihove sastojke automatski izlazi iz okvira posnog jelovnika. Meso u svim oblicima nije dozvoljeno. Isto važi i za sve mlečne proizvode, od sira i pavlake do putera i jogurta, kao i za jaja i proizvode u kojima se jaja kriju kao sastojak. Maslac, pavlake, krem sirevi ili mileram takođe su potpuno isključeni. Čak i takozvani „biljni sirevi“ umeju da sadrže mlečne proteine, pa ni oni ne mogu automatski da se ubroje u posnu hranu.
Iako je posna ishrana u Srbiji najpre vezana za religijsku tradiciju, sve više ljudi je praktikuje i van posta, a pre svega iz zdravstvenih, ekoloških ili praktičnih razloga. Kada se pravilno sastavi, posni jelovnik može biti izuzetno uravnotežen i koristan, jer se prirodno oslanja na kvalitetne, celovite namirnice biljnog porekla.
Posna ishrana menja način na koji organizam prima, vari i koristi hranljive materije, a evo nekoliko ključnih zdravstvenih prednosti koje je čine privlačnom i onima koji ne poste.
U posnoj ishrani automatski se eliminišu mlečni proizvodi, puter, maslac, masna mesa i mesne prerađevine kao najveći izvori zasićenih masti u ishrani. Time se prirodno smanjuje unos namirnica koje doprinose povišenom holesterolu, opterećenju krvnih sudova i većem riziku od kardiovaskularnih bolesti.
Zbog toga mnogi ljudi primete da se tokom posnog perioda osećaju lakše, da im se varenje stabilizuje i da se smanjuje osećaj nadutosti i težine nakon obroka.
Biljna ishrana je prirodno bogata vlaknima, koja su ključna za:
Upravo zato posni obroci, čak i kada su jednostavni, pružaju dugotrajniji osećaj zadovoljstva i stabilniju energiju tokom dana. Mnogi ljudi primećuju da im se smanji želja za slatkišima ili prejedanjem kada pređu na posniju hranu, jer vlakna „rade za njih“.
Kada se izbace mleko, sir, jaja, kobasice i industrijske prerađevine, ostaju namirnice koje su po svojoj prirodi čiste i nutritivno bogate: povrće, voće, žitarice, mahunarke, semenke, orašasti plodovi. To su sastojci koji su u svakom smislu fundamentalno zdravi i koji čine osnovu svih modernih preporuka za dugoročno kvalitetnu ishranu.
Drugim rečima, posna ishrana te nežno vraća korak unazad, ka namirnicama koje su decenijama bile stub domaće kuhinje.
Već posle nekoliko dana posnije ishrane mnogi primećuju:
Razlog je jednostavan: biljna hrana se brže vari i ne opterećuje digestivni sistem mastima i životinjskim proteinima koji zahtevaju dužu razgradnju. Za osobe koje imaju osetljiv stomak, ovaj način ishrane može biti pravo olakšanje.
Posna ishrana, iako to nije njen primarni cilj, može dovesti do blagog smanjenja telesne težine. Razlog obično nije „gladovanje“, već činjenica da se isključuje najveći deo kalorične i masne hrane, a zamenjuje se prirodnijim obrocima sa više vlakana.
Takođe, mnogi ljudi prijavljuju stabilniju energiju tokom dana, bez naglih skokova i padova koji se javljaju posle teških, mrsnih obroka. Stabilna energija posebno prija onima koji rade mentalne poslove ili imaju dinamičan ritam tokom dana.
Iako posna ishrana ima brojne prednosti, važno je razumeti da ona nije automatski zdrava. Ako se sastoji isključivo od belog hleba, testenina, pomfrita, krekera, posnih grickalica ili preteranog unosa ulja, organizam neće dobiti ključne nutrijente kao što su:
Drugim rečima, posna ishrana može biti vrlo zdrava, ali samo kada se planira pametno i kada se bazira na pravim, nutritivno bogatim namirnicama, a ne na praznim industrijskim zamena-proizvodima.
